Institucionalna diskriminacija Roma: Slučaj Srbija

Foto: Ilustracija
Autor: M.M.K.

Nišlijka Anita Cekić je mlada i uspješna žena. Potiče iz školovane romske porodice, kojoj je obrazovanje veoma važno. Ona je diplomirani psiholog, završila je i psihoterapiju. Trenutno je bez stalnog zaposlenja, radi kao pedagoški asistent. Smatra da to što je Romkinja nije razlog što  što godinama ne može da dođe do sigurnog  ugovora o radu.  Svjesna svojih kvaliteta, uz znanje i samopouzdanje bori se za bolji položaj Roma u društvu. Ipak, nije uvek bilo lako. Odrasla je u malom mjestu gde nije imala problema sa okolinom.  Prvi put se ozbiljno sa diskriminacijom srela u srednjoj školi, nažalost krivci za to bili su profesori. Ipak, tada kao  petnaestogodišnjakinja nije znala da je prepozna.

„Sećam se da razredna nije volela što se jedna Romkinja usudila da se školuje za stomatološku sestru  – tehničara. Ja uradim sve na testu, ona mi da trojku“, priseća se Anita.

Anita Cekić

„Mnogo sam volela biologiju, čak sam razmišljala i da studiram. Profesorka iz biologije me je jednom, dok sam odgovarala pitala koje sam nacionalnosti, jer sam upotrebila reč – najpre. Naglasila je da to nije reč koju Srbi koriste. Ja sam iz kućne biblioteke donela Vujakliju i pokazala joj da greši po pitanju leksike“, kaže Anita.

Iako ne voli da generalizira, smatra da su Romi u Srbiji diskriminirani na svim poljima. Ljudi u mahalama žive na ispod ivice egzistencije, ne znaju svoja prava i ne prepoznaju kada im uskraćuju osnovna ljudska prava, smatra Anita. Prepričava situaciju koja je najviše  zaboljela –   kada je saznala da u jednoj Sigurnoj kući na jugu Srbije nisu željeli da prime majku Romkinju sa petoro djece, iako je u kući bilo mjesta.

Nažalost, diskriminacija se „uči“ od malih nogu, kaže Anita.

„Kada krenu u prvi razred romska djeca uglavom sama sjede u nekoj od posljednjih klupa. Ne postoji zakon koji može da natjera učitelje da to promjene, ali postoji toliko načina da to bude drugačije. To bi trebalo da bude pedagoška obaveza učitelja“, smatra Anita.

Osnivač Yurom centra Osman Balić veliki je borac za ljudska prava. Kao kao odlični poznavatelj međunarodne politike i života Roma širom svijeta, uspoređuje situaciju u Europi i Srbiji.

„Ljudi u Srbiji su topliji i uglavnom vole svoje susjede Rome. Srdačni su i humani. Rome ovde diskriminira sustav“,  kaže Balić.

„Bahati pojedinci na funkcijama i neki državni službenici su ti koji sprovode institucionalnu diskriminaciju. Oni smatraju da su prava manjina suvišna, ne poznaju međunarodno pravo i konvencije i često diskriminatornim ponašanjem ističu osobnu volju i politički stav. U zemljama zapadne Europe država je primorala svoje službenike da poštuju prava manjina, ali običnog čovjeka niko ne može da natjera da istinski voli nekog kog smatra drugačijim“, objašnjava Balić.

Osman Balić (Foto: Udar arhiva)

„U Srbiji obični ljudi manje diskriminiraju od institucija, na zapadu je drugačija suprotna“, zaključuje Balić.

Cijeli tekst pročitajte ovdje.

Izvor: portal-udar.net

2