Fejat Sejdić iz Bojnika: Zbog bolesti sam odložio trubu

Fejat Sejdić iz Bojnika: Zbog bolesti sam odložio trubu

Foto: M. Ivanović / RAS Srbija
Fejat Sejdić sa najvažnijim priznanjem
Autor: M. Ivanović

Fejat Sejdić, samouki kralj trube koji je noćas preminuo, u nedavnoj ispovijesti za “Blic” ispričao je kako je patio što je još 2000. godine morao da odloži trubu zbog bolesti.

– Danas sam usamljen, iako sam okružen svojom predivnom porodicom, najviše vremena provodim u svojoj sobi, sa televizorom, a čim prvo sunce ogrije ja sam ovde ispred kuće. Bilo mi je veoma teško da se odvojim od trube. Dve godine sam patio i tu patnju prebrodio zahvaljujući sada svojoj pokojnoj supruzi – rekao nam je slavni glazbenik.

Fejat Sejdić se teško kretao od posljedica moždanog udara kojega je jedva preživio, ali razgovjetno govorio. Bio je tih, ljubazan, šarmantan, dobroćudan, skroman, sa gospodskim manirima, iako je ponikao, kako je sam govorio u „cigan mali“ u Bojniku. Pregršt svjetskih i domaćih nagrada i priznanja, Fejat je uredno čuvao u povećoj plastičnoj vrečici.

-Sva priznanja su mi draga, ali na prvo mesto stavljam ono od Predsjedništva SFRJ, kojim sam 1987. godine odlikovan Ordenom rada sa srebrnim vijencem za napredak zemlje, kao i ono kada su me 2009. godine progalasili Kraljem trube na Filmskom festivali u Vrnjačkoj banji. Takvu čast nije doživio ni jedan vođa puhačkog orkestra, a velika mi je čast što sam dobio i nacionalnu mirovinu, kao jedini trubač u Srbiji – pričao je tiho, ali sa ponosom.

Trubu svoga oca Kadrije prvi put je uhvatio u ruke sa tri godine i prvi put puhnuo u nju tamo pored mahale, na ušću dvije rijeke, na isti način kako je Kadrija krišom uradio na istom mjestu sa trubom svog oca Rustema, slavnog srpskog vojnika iz Prvog svetskog rada, ali kao i njegov sin Zoran.

Foto: Privatna arhiva
Iz mlađih dana

– Dobio sam tada batine jer je truba moga oca bila svetinja. Nije me otac učio da sviram, ja sam samo slušao, pa kad je shvatio da sam naučio, uzeo me u orkestar. Mnogo godina kasnije ostavio je amanat da ja budem šef orkestra, a ne moja starija braća Ćazim i Demir. Ali ja sam sve Sejdiće pokupio u svoj orkestar i svi su imali koristi od od toga. Mnogo smo radili, mnogo smo zarađivali, ali nismo stekli bog zna šta, jer smo i trošili – objašnjavao nam je Fejat.

Fejat je, kao i njegov otac, svirao po svadbama, pod šatrama, a onada je došlo prvo učešće na Drgačevskom trubačkom saboru 1969. godine, jedinom od 22 nastupa kada orkestar „Fejata Sejdića“ nije osvojio nagradu. Na sljedećem osvaja prvu, a na potonjima se samo nižu.

-Osvojili smo sve što se moglo osvojiti u Guči, dok nas nisu zamolili da više ne sviramo u konkurenciji. Pristali smo- isprčao je on.

A posle prve nagrade, život trubača iz orkestra iz Bojnika se naglo mijenjao. Drgujući sa trubom vinuli su se u sam vrh jugoslovenske estrade, prešli granice i obišli sve meridijane, osim Amerike.

– Najljepše uspomene nosim iz Lonodna i sa Svjetskog festivala u Francuskoj 1982. godine. Nas su odredili da pratimo njihovog pevača, koji otvara i zatvara festival. Oni mi dali note, a ja pojma nemam o notama. Kažem ja tom pevaču: „Šta će mi note? Otpevaj ti meni malo na uho šta treba da se svira. On se uplašio, vrišti kako ćemo da mu upropastimo sve, ali kad je čuo da sam od prve odsvirao to što je tražio, razgoračio je oči. Tada je i počela naša popularnost u svetu. Da, za to treba da imaš talenat i ništa više – objašnjavao je kao za sebe.

Fejat Sejdić će biti sahranjen 23. kolovoza na seoskom groblju u Bojniku

Izvor: blic.rs